Abstract

U ovom radu je izvršeno poređenje načina aktiviranja montmorilonita (MMT) K10 sa sadržajem formaldehida (FA) u urea-formaldehidnim (UF) kompozitima. Uzorci MMT-a K10 su aktivirani na dva načina: termički i pomoću sumporne kiseline. Nakon aktiviranja MMT-a izvršena je in situ sinteza UF kompozita pod istim uslovima. Sintetisano je ukupno tri UF kompozita i to: referentni UF kompozit koji sadrži nemodifikovan MMT (UF/K10), UF kompozit koji sadrži termički aktiviran MMT (UF/K10) i UF kompozit koji sadrži aktiviran MMT sumpornom kiselinom (UF/SKK10). Karakterizacija različito aktiviranih MMT-a i UF/MMT kompozita je izvšena pomoću skenirajuće elektronske mikroskopije (SEM), rentgenografske analize (XRD), termogravimetrijske analize (TG/DTG) i infracrvene spektroskopije (FTIR). Stepen uspešnosti aktivacije MMT-a je praćen određivanjem specifične površine (SP) MMT-a pomoću Sirsove metode. Na osnovu dobijenih vrednosti za SP može se zaključiti da je izvršena uspešna aktivacija K10, na oba načina, jer se vrednost povećala kod oba uzorka u odnosu na nemodifikovani K10 sa 74.2 m2/g na 317.4 m2/g za TK10 i 183.0 m2/g za SKK10. Sadržaj slobodnog FA je određivan bisulfitnom metodom. Dobijeni rezultati pokazuju da postoji korelacija između načina aktiviranja MMT-a K10 i sadržaja FA u ispitivanim UF/MMT kompozitima. Najmanji sadržaj FA je određen kod UF/SKK10 kompozita i iznosi 0.06% u odnosu na uzorak UF/K10 koji sadrži 0.50% FA a UF/TK10 ima 0.90% slobodnog FA.